Kako preživiti pandemiju korona virusa

Kako preživiti pandemiju korona virusa

 

Pandemija Kovida-19 je pre svega zdravstveni problem, ali  i veliki finansijski problem. Ona nam je donela novu realnost gde su ugrožene i države i pojedinci. Ekonomija je na početku velika recesije, možda i depresije, sa neizvesnim tokom i krajem.

Glavu gore. Bilo je i gorih vremena pa se preživelo. Sada je vreme da najviše uložite u sebe i pokušate na što lakši način da probrodite ovo doba krize. Šta smo vam pripremili?


Uvod


Ekonomska depresija za obične male ljude u prevodu znači siromaštvo i nemaština. Preduzeća žive u neizvesnosti, dosta od njih je već propala zbog nedostatka posla, a ostali sa strahom gledaju u budućnost.

Neki od nas rade kod kuće, neki rade van kuće, a neki uopšte ne rade, ne dobijaju platu i nisu sigurni kada će je ponovo biti. Račune treba plaćati, kredite bankama treba uredno vraćatu, a nije sigurno da će biti dovoljno posla.

Tačno je da se naš narod navikao na krize i teškoće, mi živimo permanentno u nekoj vrsti krize, ali ovo je nešto sasvim drugačije. Naravno, nema predaje, život teče dalje i treba se prilagoditi.

Donosimo vam nekoliko saveta o tome kako da finansijski preživite ovu zdravstvenu i ekonomsku krizu.


Sredite svoje finansije


Za ovu meru vam je potrebno puno samodiscipline i odricanja. Pokušajte pre vremena da otplatite sve svoje dugove.

Znamo da je to lakše reći nego učiniti, ali bolje otplatiti barem deo glavnice kredita, nego da vam naraste kreditno zaduženje. Kada su prihodi neizvesni, svaki dug je veliko opterećenje. I finansijski i psihički.

Nemojte da reprogramirate kredite, ako baš ne morate. Banke če vas svakako sačekati posle nekog vremena.

Da biste lakše vratili kredite moraćete da ograničite ili potpuno zaustavite nepotrebnu potrošnju. Malo će boleti, ali na kraju će se isplatiti.


Napravite fond “za crne dane”


Idealno je da u ovom fondu imate sumu jednaka prihodima od tri meseca. Ako ne možete odmah da odvojite tu sumu, počnite sa manjim sumama i krenite da štedite.

Odredite koju ćete sumu odvajati svaki mesec i držite se tog plana.


Ograničite potrošnju


Zapišite na šta trošite novac. komunalne usluge, namirnice, grejanje, Kablovsku TV, Internet, pretplata za mobilni i fiksni telefon, zabava i kultura, odlatak u restorane i kafane, sportske aktivnosti, itd.

Onda se zapitajte: bez čega možete da živite? Šta vam je neophodno a šta nije?

Možda ne morate da plaćate i internet i kablovsku? Možda ne morate dva put nedeljno da idete u teretanu? Da li vam treba i mobilni i fiksni telefon?

Pravilo je da vam prihodi moraju biti iznad troškova a preostali novac treba da ide u fond za crne dane.

Ako baš ne možete da uspostavite kontrolu, probajte sa kovertama. U svakoj koverti stavite potrebnu sumu za određenu namenu i držite se toga, ne prebacujte novac iz jedne u drugu kovertu.

Izbegavajte impulsivnu kupovinu, kupovinu zbog dosade ili iz zabave, posebno preko interneta. Ljudi više vremena provode kući i budu bombardovani on-line reklamama i reklamnim banerima. Digitalni marketing radi punom parom, ali zapitajte se da li vam stvarno treba to što vam se nudi.


Ne rasipajte hranu


Čovek i ne zna koliko hrane baci. Svako je uveren da se pojede sve što se kupi, ali nije tako. Ukoliko napravite evidenciju i napravite plan potrošnje videćete koliko možete da uštedite samo na hrani.

Hrana kod nas uopšte nije jeftina i svaka ušteda se odmah oseti u budžetu.

  • Kupujte manje količine povrća i voća, da vam se ne bi pokvarilo.
  • Ukoliko ostane višak od ručka, ostavite ga u zamrzivač za kasnije.
  • Smanjite konzumaciju mesa, ne mora (a i nije preporučljivo) svaki obrok da bude sa mesom. Umesto mesa možete ponekad servirati jeftinije pečurke koje imaju isto toliko belančevina i kalorija.
  • Smanjite slatkiše. Svi nutricionisti su saglasni da su šećeri nepotrebni za odrasle. Zato ne kupujte više čokolade, slatkiše, slatki keks, kolačiče. Ne samo da nisu zdravi, nego su i skupi.
  • Ponesite obrok na poslu, izbegavajte pekaru i roštilje. Tako ćete uštedeti a i zdravije je.


Počnite sami da uzgajate hranu


Ukoliko imate uslova, posedujete baštu, dvorište, manju ili veću parcelu plodnog zemljišta, počnite sami da uzgajate vašu sopstvenu hranu, koja će biti ne samo jeftinija nego i zdravija.

Ukoliko ste na periferiji ili na selu možete uzgajati kokoške, koze, svinje, itd. U nekim zemljama i država podstiče uzgajanje hrane na krovovima i po terasama.

Nije jednostavno biti poljoprivrednik, ali u ova krizna vremena to može doneti spas.


Sam svoj majstor


Usluge majstora su veoma skupe. A dobri majstori odoše u Nemačku. Eto šanse za vas. Ukoliko imate malo talenta i veštine kupite alat i sami popravljajte svoje stvari. Internet može da vam mnogo pomogne. Na YouTube-u postoje video tutorijali i saveti sa svaku popravku.

Kada se dovoljno obučite i izveštite možeta da nudite svoje usluge komšiluku i prijateljima.


Brinite se o lokalnoj ekonomiji


Kupujte kod lokalnog prodavca. Tržni centri i on-line kupovina izgledaju lepo i raskošno, ali vi ipak zavisite od ljudi koji su oko vas. Ukoliko lokalna pekara ili trgovina propadne, nećete imati gde da kupujete.

Prodavnice “na ćošku” će vam dati i popust i malo odlaganje plaćanja, brinite se o njima i ne dozvolite da se zatvore.

Važi i obratno, ukoliko vi imate preduzeće koje se bavi nekom proizvodnjom ili uslugom, fokusirajte se prvo na vaš komšiluk, vidite šta možete da uradite za njih, da li možete da nađete partnera ili snabdevača tu pored vas. U krizna vremena to će da vam se isplati.

Na primer, ukoliko ste krenuli sa uzgajanjem hrane, i imate višak, pokušajte da ga plasirate u komšiluku, a ako imate velike zalihe potražite nekog ko ima kapacitete za skladiranje (hladnjaču, magacin i slično. 


Nađite dodatni posao


Naporno je, da, ali u kriznim vremenima svaki dodatni prihod je važan. Raditi još jedan ili sva poslova može da preokupira vaše vreme, da bude vam veoma naporno, da retko viđate decu i porodicu, ali ukoliko imate dugove, veliki kredit ili velike rashode, ne preostaje vam ništa drugo.

Predlog dodatnih poslova: čuvanje dece ili starih ljudi, čišćenja objekata, pisanje blogova, copywriting, fizički rad, prodavac, agent za nekretnine, itd...


Završna reč


Pandemija korona virusa je pre svega zdravstveni rizik, ali ne sme se  zanemariti ni finansijska komponenta. Ukoliko ostanete bez posla i prihoda onda je teže ostati zdrav. Zato treba na vreme krenuti u traženje dodatnih izvora prihoda.

Nadamo se da će vam ovi saveti pomoću kako da lakše prebrodite krizu i ostanete “iznad površine vode”.

Ukoliko imate još nekih saveta možete da nam ih pošaljete u komentarima.

Do nekih boljih i sretnijih vremena!

 

komentara (5)

  • lepojka
    lepojka

    eto prilike da sotavite pušenje! dakle, pušači ostavite pušenje i te novce uložite u kvalitetniju ishranu i na primer vitamin D.

  • Neki
    Neki

    Dosta ljudi su radili po dva posla i pre korone. Neki su oba izgubili, tako da su u velikom škripcu. Može se bez slatkiša, i bez peciva, i bez mesa. Ali ne može se bez lekova koji su poskupeli. A ne može se ni bez doktora, pošto su državne bolnice pune i sa drugim prioritetima, mora se ići kod privatnih. A to košta. Ko je bolesan (a nije korona) teško njemu.

  • boki
    boki

    a sta je to viris?

  • Lena
    Lena

    Pokusavam da budem optimista, ali me trenutno stanje u svetu i kod nas svakim danom sve vise brine. Najgore mi je to sto se ne zna do kada ce trajati korona....ako potraje do proleca nece biti dobro. Turizam i ugostiteljstvo su najvise pogodjeni, avio i auto industrija...Nadam se da nece biti ponovo karantina.

  • Lena
    Lena

    Ovo nije članak, ovo je ozbiljna studija na temu kako preživeti pandemiju. Svaka čast! Svega ste se setili.

Dodajte komentar