Kako razumeti povišen kreatinin u krvi i kada treba reagovati

Povišen kreatinin u laboratorijskom nalazu u određenim situacijama pokazuje privremeno stanje. Broj koji vidite može da znači da se dehidrarani, umorni, ili da ste imali pojačanu fizičku aktivnost, ali ponekad može da ukazuje i na ozbiljnije poremećaje rada bubrega.

Da bi se razumelo šta je zapravo kreatinin i zašto se pojavljuju njegove povišene vrednosti u krvi, potrebno je znati kako nastaje, zašto se meri i kada njegova promena postaje signal za reakciju.

Šta je kreatinin i zašto je važan pokazatelj zdravlja bubrega

Kreatinin nastaje u mišićima razgradnjom jedinjenja koje se zove kreatin-fosfat. Kako se njegova količina u organizmu stvara prilično ravnomerno, lekari ga koriste kao stabilan pokazatelj rada bubrega.

Bubrezi ga filtriraju i izbacuju mokraćom, pa svaki put kada je kreatinin u krvi povećan to znači da taj proces ne teče kako bi trebalo. Kada filtracija oslabi, ovaj “otpadni proizvod” nastao razgradnjom se zadržava u cirkulaciji i njegova vrednost raste.

Nivo koji laboratorija beleži često se koristi zajedno s eGFR vrednošću (procenjenom brzinom glomerularne filtracije), koja pokazuje koliko dobro bubrezi čiste krv. Oba rezultata omogućavaju lekarima da procene da li bubrezi rade normalno ili postoji rizik od oštećenja.

Normalne, povišene i snižene vrednosti

Referentne vrednosti kreatinina u krvi se razlikuju od laboratorije do laboratorije, ali prosečno se kod žena kreću od 44 do 80 µmol/l, a kod muškaraca od 62 do 106 µmol/l. Razlog za razliku je taj što veća mišićna masa stvara više kreatinina.

Privremeno povišene vrednosti ne znače uvek bolest. Dehidracija, intenzivan trening, proteinski obroci ili suplementi s kreatinom mogu nakratko da povećaju nivo. Kada se isključe ti faktori, rezultati se najčešće vrate u granice normale. Međutim, ako vrednosti ostanu povišene duže vreme, naročito ako su praćene simptomima poput oticanja, umora ili smanjene količine urina, postoji osnov za sumnju da bubrezi ne obavljaju svoju funkciju u potpunosti.

Snižene vrednosti su ređe, ali se mogu pojaviti kod osoba sa smanjenom mišićnom masom, kod starijih ljudi ili onih koji piju mnogo tečnosti. Iako retko predstavljaju problem, i one mogu da pomognu lekarima da sagledaju širu sliku metabolizma.

Kako tumačiti nalaz i šta preduzeti

Nalaz koji pokazuje odstupanje ne treba odmah tumačiti kao ozbiljnu dijagnozu. Lekar najpre razmatra okolnosti. Da li je pacijent bio dehidriran, da li koristi lekove koji opterećuju bubrege, ili ima neku hroničnu bolest poput dijabetesa ili hipertenzije? U većini slučajeva, potrebno je ponoviti analizu posle određenog vremena, jer povremene promene mogu da budu bezazlene.

Ako kreatinin ostaje povišen u više uzastopnih nalaza, slede dodatne analize: ultrazvuk bubrega, pregled urina i testovi koji prate koliko brzo bubrezi filtriraju krv.

Ponekad se uključuje i nefrolog koji može detaljnije da proceni da li postoji hronično oštećenje. Svakako, ezultat sam po sebi ne znači mnogo bez poređenja sa drugim parametrima.

Kada je povišen kreatinin u krvi znak za uzbunu

Najčešći uzroci povišenog kreatinina su hronična oboljenja bubrega, dijabetes i visok krvni pritisak, jer oštećuju male krvne sudove u bubrezima. Akutna stanja poput infekcija, upala ili zastoja mokraće takođe mogu privremeno da pogoršaju filtraciju.

Fizički aktivne osobe često imaju prolazno povišene vrednosti, posebno ako treniraju neposredno pre vađenja krvi. I suplementi koji sadrže kreatin mogu da utiču na rezultat zato mnogi brkaju kratinin i “kreatin u krvi”. Ali, to ne znači da su bubrezi oštećeni već da je metabolizam privremeno ubrzan.

Prava procena dolazi tek kada se rezultati sagledaju u kontinuitetu.

Kako se može smanjiti nivo kreatinina

Kada su bubrezi zdravi, najjednostavniji način za stabilizaciju vrednosti je pravilna hidracija. Nedostatak tečnosti povećava koncentraciju otpadnih materija u krvi, pa se samim unosom vode često mogu ublažiti blage oscilacije. Prekomeran unos proteina može da optereti bubrege, dok umerena, uravnotežena ishrana pomaže da se održi normalan metabolizam.

Osobe koje uzimaju lekove poput nesteroidnih antiinflamatornih sredstava, određenih antibiotika ili diuretika treba da se posavetuju sa lekarom o mogućim zamenskim terapijama, jer ovi lekovi takođe mogu privremeno da podignu kreatinin.

Kontrola hroničnih stanja kao što su hipertenzija i dijabetes presudna je za dugoročno zdravlje bubrega. Redovni pregledi, praćenje pritiska i nivoa šećera u krvi smanjuju rizik da povišen kreatinin preraste u trajan problem.

Kada posetiti lekara

Ako se uz povišen kreatinin javljaju simptomi poput oticanja nogu, nadutosti, zamora ili promene boje urina, ne treba čekati sledeći rutinski pregled. Lekar će proceniti da li je potrebno dodatno ispitivanje ili upućivanje specijalisti.

U slučaju da je nalaz stabilno povišen, a simptomi izostaju, preporuka je da se stanje redovno prati. Ponekad su male promene deo prirodnih varijacija organizma, ali njihovo ignorisanje može dovesti do toga da se problem otkrije tek kad bubrezi već oslabe.

Izvor slike: https://www.pexels.com/photo/a-man-holding-a-test-tube-9629677/

Kako ste ocenili ovaj tekst?