Ko su danas kupci stanova i zašto je sve manje stambenih kredita u Srbiji?

Ko su danas kupci stanova i zašto je sve manje stambenih kredita u Srbiji?

 


Kretanje cena nekretnina u Srbiji


Cene stanova na tržištu nekretnina u Srbiji su stabilne iako  je nastupio pad potražnje. Ali je potražnja i dalje veća nego u doba pre pandemije koronavirusa. Za ovakvu situaciju zaslužna je i situacija sa ratom u Ukrajini i veliki priliv investitora, koji stanove iznajmljuju stranim državljanima, a veliki je broj stranaca koji se odlučuju da kupe nekretninu u Srbiji.


Pregled cena


Profil kupaca nekretnina


Profil prosečnog kupca stana razlikuje po tome da li on nekretninu kupuje da bi u njoj živeo ili da mu ona bude investicija i izvor prihoda. Razlikuje se po vrsti finansiranja, po polu, po profesiji, po starosti, po poreklu ali i državljanstvu.  Kupac može kupovati stan za stanovanje cele porodice ili npr. za samo jednog člana porodice(đaka ili studenta).

Kupovina stana gotovinom ili na kredit

Keš kupci su najčešće starije osobe, koji novcem od prodaje svog većeg stana i kupovinom dva manja stana žele da reše stambeno pitanje i mlađim članovima porodice. Njihove stanove često kupuju mlađi kreditno sposobni kupci.  

Drugi su kupci koji poseduju ušteđevinu i višak novca investiraju u nekretnine, kako bi obezbedili neki vid kontinualnog priliva sredstava.

Trenutno su obe vrste ovih kupaca više zastupljene u strukturi prometa nekretnina od kreditnih kupaca.

Iznenađujući je podatak da je velik porast kupaca stanova koji su mlađi od 30 godina, što se nikada do sada nije događalo u svetu nekretnina u Srbiji.

U prvom polugodištu 2023. godine, su prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, kupci čak 15 odsto svih stanova bili kupci mlađi od 30 godina.

Ovaj broj je izuzetno značajan kada se uporedi sa prethodnom godinom, kada je ova kategorija kupaca predstavljala 13,6 odsto tržišta, a naročito ako se uporedi sa 2019. godinom, kada je udeo mladih iznosio oko 8 procenata.

Kreditni kupci

U prethodnom periodu stanovi su često kupovani u cilju investiranja i davanja u zakup. Oni koji traže stan za lične potrebe, su uglavnom bili bračni parovi sa jednim detetom i prosekom godina između 30 i 40. Jedan supružnik je po pravilu u nekom od državnih preduzeća, a drugi je privatni preduzetnik, ili je zaposlen kod privatnog preduzetnika.

Stanovi koje kupuju su najčešće oni iz novogradnje, površine između 50 i 60 kvadrata. Stan najčešće kupuju putem stambenih kredita.  Mlađe osobe do 45 godina se uglavnom opredeljuju za stambene kredite jer banke starijim osobama teže odobravaju kredite. Mlađe osobe često imaju veća redovna mesečna primanja i lakše mogu da vraćaju rate kredita.


Stan

 

Kao i u drugim stvarima u životu, i kod stavova po pitanju kupovine stana, postoji razmimoilaženje ili neka vrsta generacijskog jaza. Starije osobe najčešće se odlučuju za stanove iz stare gradnje, jer veruju da su takvi stanovi kvalitetniji, dok se skoro dve trećine mladih odlučuje za prvu kupovinu stana u novogradnji, pod obrazloženjem da su takvi stanovi građeni od savremenih, bezbednijih i kvalitetnijih materijala, te da su funkcionalniji i lepši.


Polna struktura


Prema najnovijim podacima žene su danas češće kupci stanova od muškaraca. One su kupci u oko 55% slučajeva, dok su muškarci u preostalih 45%. Najčešće su to porodični stanovi i to je zajedničko vlasništvo supružnika.


Novogradnja


Poreklo kupaca


Analize ukazuju na to da je najveći broj kupaca iz Beograda. Ovih kupaca ima oko 30%, a isto toliko ima ima ih iz unutrašnjosti Srbije. Oko 10% kupaca je iz dijaspore, a isto toliko ih dolazi iz bivših SFRJ država, a sličan procenat je i kada su u pitanju kupci sa područja Kosova i Metohije.

Stranci su kupci oko 5 procenata od ukupnog broja prodatih nekretnina. Manji broj njih stanove koristi u lične i porodične svrhe, već su u pitanju investicioni projekti koji im donose profit.


Profesija kupaca


U prethodnom periodu evidentna je bila ekspanzija, kada je u pitanju kupovina stanova od strane IT stručnjaka ali danas je taj trend smanjen i ne postoji profesija koja je dominantna kada je u pitanju kupovina nekretnina. Nezavisno od profesije kojom se kupac bavi, preporuka je da posao pretrage i kupovine stana prepusti proverenoj agenciji za nekretnine, koja će mu uštedeti nerve, vreme i novac, i omogućiti da kupi stan brzo, pod najpovoljnjim uslovima i uz potpunu sigurnost.  


I zašto je sve manje kreditnih kupaca?


Stalan rast cena nekretnina u Srbiji i nedovoljan rast prihoda zaposlenih, i sveukupno  loša ekonomska situacija, uticali su na to, da je sve manje kreditnih kupaca. Kreditnim kupcima je sve teže da se odluče da apliciraju za stambeni kredit.

Danas teško može da se kupi porodični stan za manje od 100.000 EUR. Taj iznos je teško dostižan većini kupaca jer je visoko učešće, a moraju imati primanja od minimum 150.000 dinara, kako bi im banka odobrila kredit. Ako se ima u vidu da je prosečna plata u Srbiji oko 86 hiljada dinara, a da su troškovi života veoma visoki, lako se može zaključiti da prosečna porodica, teško može da se odluči za stambeni kredit.

Prosečan stanovnik Srbije je već zadužen, čekovima, kreditnim karticama i dozvoljenim minusima, a kako Kreditni biro uzima u obzir sve dugove, svakom ko već ima ta dugovanja, smanjuju se šanse za odobravanje stambenog kredita. Danas kreditni kupci najčešće uzimaju kredit kako bi povećali broj kvadrata svog stambenog prostora, tj, odlučuju se da prodaju svoj manji stan i da uz kredit kupe stan veće površine.

I za kraj se može zaključiti da se danas u Srbiji krediti najčešće uzimaju za kupovinu hrane ili da bi se otišlo na letovanje, tako da je većini stanovnika trenutno stambeni kredit misaona imenica.

Autor: Bolewriter
Slike: pexels.com; privatna kolekcija

prodaja stanova pik smrtovnice blumen horoskop kalkulator online knjige pdf cvijece vicevi

komentara (1)

  • Dana
    Dana

    Većina stanovnika Srbije danas ima nesigurne poslove, tako da je stambeni kredit zaista misaona imenica. Ja prva mogu da kažem tako nešto. Bogu hvala, imam svoj stančić; nije mi dovoljan, ali "pružam se koliko sam dugačka". I zato radije ono malčice što uspem da uštedim, uložim u putovanje ili sopstveno usavršavanje.

Dodajte komentar