Mikroplastika u flaširanoj vodi: Pitanja i odgovori

Mikroplastika je prisutna svuda oko nas. Zabrinjavajuće su kolićine mikroplastike u morskoj vodi, otpadnim vodama, slatkoj vodi, hrani, vazduhu i vodi za piće, kako flaširanoj tako i iz česme. Podaci o prisustvu mikroplastike u vodi za piće su alarmantni, to nas upozorava nekoliko potpuno pouzdanih studija koje koriste različite metode i alate za uzorkovanje i analizu mikroplastičnih čestica.

Potencijalne opasnosti povezane sa mikroplastikom dolaze u tri oblika:

• fizičke čestice,
• hemikalije i
• mikrobiološki patogeni kao deo biofilma.

Na osnovu dostupnih dokaza, hemikalije i biofilmovi povezani sa mikroplastikom u vodi za piće predstavljaju rizik po ljudsko zdravlje. Zaključci o toksičnosti povezanoj sa fizičkim rizikom od plastičnih čestica, posebno za nano veličinu čestica su potpuno izvesni.

Bez obzira na bilo kakve rizike po ljudsko zdravlje koji proističu iz izlaganja mikroplastici u vodi za piće, mere treba preduzeti od strane donosioca politike i javnosti kako bi se bolje upravljalo plastikom i smanjila upotreba plastike gde je to moguće, kako bi se minimizovalo otpuštanje plastike u okolinu, jer ove akcije mogu doneti i druge koristi za životnu sredinu i ljudsko blagostanje.

Pitanja i odgovori

Šta je mikroplastika?

Kao kategorija, mikroplastika obuhvataju širok spektar materijala sastavljenih od različitih supstanci, sa različitim gustinama, hemijskim sastavima, oblicima i veličinama. Ne postoji naučno prihvaćena definicija mikroplastike, iako se često definišu kao plastične čestice <5 mm po dužini. Međutim, ovo je prilično proizvoljna definicija i ima ograničenu vrednost u kontekstu vode za piće, budući da čestice na gornjem kraju opsega veličina verovatno neće biti pronađene u tretiranoj vodi za piće. Podskup mikroplastike <1 µm po dužini često se naziva i nanoplastikama.

Kako mikroplastika dospeva u vodu za piće?

Mikroplastika može dospeti u izvore vode za piće na nekoliko načina: od površinskog oticanja (npr. nakon kišnog događaja), do izliva otpadnih voda (tretiranih i netretiranih), prelivanja kombinovanih kanalizacionih sistema, industrijskih otpadnih voda, degradiranih plastičnih otpada i atmosferskih taloga. Površinsko oticanje i izlivi otpadnih voda prepoznati su kao dva glavna izvora, ali potrebni su detaljniji podaci kako bi se kvantifikovali izvori povezali sa konkretnijim tokovima plastičnog otpada.

Koliko mikroplastika je pronađeno u vodi za piće?

U studijama slatke vode, prijavljeni brojevi čestica mikroplastike kretali su se od oko 0 do 1000 čestica/L. Identifikovano je samo devet studija koje su merile mikroplastiku u vodi za piće; ove studije su prijavile brojeve čestica u pojedinačnim uzorcima od 0 do 10 000 čestica/L i srednje vrednosti od 10-3 do 1000 čestica/L. Poređenje podataka između studija slatke vode i studija vode za piće ne bi trebalo da se vrši jer su u većini slučajeva studije slatke vode ciljale veće čestice, koristeći filtere koji su reda veličine veći od onih korišćenih u studijama vode za piće.

Koje vrste mikroplastike su pronađene u vodi za piće?

U slatkoj vodi pronađen je širok spektar oblika čestica dok polimeri koji su najčešće detektovani uglavnom koreliraju sa volumenom proizvodnje plastike. U vodi za piće, fragmenti i vlakna su dominantni oblici čestica, a najčešće detektovani polimeri su polietilen tereftalat i polipropilen.

Koji su potencijalni rizici mikroplastike u vodi za piće?

Čestice mogu izazvati fizičke uticaje, zavisno od niza fizičko-hemijskih svojstava čestice, uključujući veličinu, površinu i oblik. Iako se plastični polimeri generalno smatraju niskotoksičnim, plastika i mikroplastika mogu sadržati nevezane monomere i aditive. Hidrofobne hemikalije u okolini, uključujući perzistentne organske zagađivače, takođe se mogu sorbirati na plastičnu česticu. Biofilmovi u vodi za piće nastaju kada mikroorganizmi rastu na distributivnim sistemima vode za piće i drugim površinama. Većina mikroorganizama koji su deo biofilmova su nepatogeni. Zdravstveni rizik od mikroplastike u vodi za piće zavisi od izloženosti. Ista supstanca može imati različite efekte pri različitim dozama, što zavisi od toga koliko osoba je izložena supstanci i može zavisiti od načina na koji se izlaganje javlja, npr. ingestijom, inhalacijom ili injekcijom.

Kakav je ljudski zdravstveni rizik od ingestije mikroplastičnih čestica putem vode za piće?

Studije toksikologije na pacovima i miševima prijavile su neke uticaje uključujući upalu jetre.

Kako se mikroplastika može ukloniti iz vode za piće?

Sistemi za tretman otpadnih voda i vode za piće, kućni i profesionalni aparati za prečišćivači vode, smatraju se veoma efikasnim u uklanjanju čestica sličnih karakteristika i veličina kao mikroplastika. Prema dostupnim podacima, tretman otpadnih voda može efikasno ukloniti više od 90% mikroplastika iz otpadne vode, a najveća uklanjanja postižu se u tercijarnom tretmanu kao što je filtracija. Tretman vode za piće pokazao je efikasnost u uklanjanju znatno većeg broja čestica manje veličine i u mnogo većim koncentracijama od mikroplastike. Konvencionalni tretman, kada je optimizovan da proizvodi tretiranu vodu niske mutnoće, može ukloniti čestice manje od mikrometra.

Šta možemo preduzeti kada je u pitanju mikroplastika u flaširanoj vodi?

• Kupovina kvalitetnog aparata za prečišćavanje vode

Investiranje u aparat za prečišćavanje vode koji može ukloniti mikroplastiku iz vode može biti odlična opcija. Filtriranje vode kroz odgovarajući sistem može efikasno ukloniti čestice mikroplastike i druge nečistoće.

• Korišćenje alternativa za flaširanu vodu

Umesto flaširane vode, možemo koristiti vodu iz česme koju filtriramo kod kuće. Ovo smanjuje potrošnju plastičnih flaša i samim tim i potencijalnu izloženost mikroplastici.

• Recikliranje

Ako koristimo flaširanu vodu, važno je da pravilno recikliramo prazne flaše kako bismo smanjili količinu plastike koja završava u životnoj sredini.

• Edukacija i podrška proizvođačima

Podržavanje kompanija koje se zalažu za smanjenje upotrebe plastike i koje koriste održive alternative može doprineti smanjenju problema mikroplastike u flaširanoj vodi. Takođe, važno je edukovati sebe i druge o uticaju mikroplastike na životnu sredinu i zdravlje.

• Smanjenje potrošnje

Svest o potrošnji plastike generalno može pomoći u smanjenju mikroplastike. Koristeći manje plastičnih proizvoda i birajući alternativne opcije, smanjujemo ukupan uticaj plastike na životnu sredinu.

Bez obzira na bilo kakav rizik po ljudsko zdravlje koje predstavlja mikroplastika u vodi za piće, politika i javnost treba da preduzmu akcije kako bi minimizirali plastiku koja se oslobađa u okolinu, budući da će ove akcije doneti višestruke druge koristi za životnu sredinu i ljudsko blagostanje. Akcije bi mogle uključivati smanjenje upotrebe plastike gde je to moguće, poboljšanje programa recikliranja, smanjenje zagađenja, poboljšanje cirkularnih rešenja i smanjenje industrijskih otpadnih ulaza u okolinu. Međutim, treba paziti da se pažljivo odaberu akcije koje ne stvaraju nove probleme.

Kako ste ocenili ovaj tekst?