Najčešće greške prilikom čišćenja i održavanja zgrada

Čišćenje u stambenim i poslovnim zgradama izgleda kao jednostavan i rutinski zadatak. Međutim, u praksi se često prave greške koje dovode do oštećenja, narušavanja higijene, a na kraju i do nezadovoljstva stanara.

U nastavku teksta analiziraćemo koje su najčešće greške tokom čišćenja i održavanja zgrada, i kako ih izbeći.

1. Izostanak sistematskog planiranja

Jedna od najčešćih grešaka je neredovno čišćenje ulaza, hodnika, stepeništa, liftova i ostalih zajedničkih prostorija. A kada ne postoji precizan i jasan plan, lako dolazi do propusta, preskakanja određenih površina ili zanemarivanja redovnih aktivnosti. Povremeno čišćenje (“kada se nešto isprlja”) nije dovoljno, nečistoća i prašina se nakupe, javljaju se neprijatni mirisi, a osećaj zapuštenosti narušava izgled cele zgrade.

Da se to ne bi događalo, neophodno je uspostaviti mesečni, nedeljni i dnevni plan čišćenja i održavanja, u zavisnosti od broja stanara i frekvencije korišćenja prostorija.

Izvor slike: Austin

2. Korišćenje neadekvatnih sredstava i opreme za čišćenje

Nisu sva sredstva za čišćenje adekvatna. Pre nego što se počne sa čišćenjem neophodno je pažljivo pročitati uputstva, i koristiti samo ona koja su prilagođena tipu površine.

• Upotreba agresivnih hemikalija može da ošteti podove, zidove, staklo na prozorima, drvene gelendere, metalne površine ili pločice.
• Sa druge strane, preblaga sredstva su nedovoljna za temeljno čišćenje i dezinfekciju.
• Treba voditi računa da se ne koriste ni prevelike ni premale količine sredstva za čišćenje.
• Treba voditi računa da posle brisanja ne ostanu prejaki mirisi i isparenja od hemijskih sredstava, i obezbediti dobru ventilaciju.
• Velika greška je i korišćenje jedne krpe, sunđera ili džogera za sve prostorije i površine. Na taj način se prljavština i bakterije prenose sa jedne površine na drugu.
• Zanemarivanje "nevidljivih" površina - kvake, prekidači, rukohvati i slično su mesta koja se često dodiruju, veoma su prljava, a često se zaboravljaju prilikom čišćenja.
• Nepravilno usisavanje – kada se usisava samo u jednom smeru sva prljavština se ne uklanja. Treba usisavati u različitim smerovima, a posebno je važno redovno menjati i čistiti filtere na usisavaču.

3. Zanemarivanje okoline zgrade

Parkinzi, zelene površine, prostor pre ulaza u zgradu i oko kontejnera se često preskaču. A i oni se smatraju delom zgrade. Kada su zapušteni, ne samo da izgledaju ružno i nehgijenski, nego se mogu javiti problemi poput klizavih staza zimi, ili neprijatnih mirisa leti. Kada se pravi plan čišćenja objekta potrebno je uvrstiti i površine oko zgrade, i redovno:

• Čistiti i prati staze i prilaze
• Uklanjati lišće, granje i otpad
• Orezivati žbunje i drveće
• Kositi i redovno zalivati travu i zelene površine
• Čistiti oluke i odvode
• Postavljati i održavati kante za otpatke
• Zimi čistiti sneg i led i posipati so na zaleđenim stazama
• Povremeno oprati fasadu.

4. Loša komunikacija između stanara

Bez pravovremene i jasne komunikacije, stanari često ne znaju kada se šta čisti, ko je odgovoran i kome da se obrate za rešavanje probelema i primedbi koje imaju. Komunikacija može da se popravi postavljanjem informacija i obaveštenja na oglasnu tablu, preko Viber grupa ili direktnim kontaktom sa komšijama.

5. Preskakanje redovnog i preventivnog održavanja

Umesto da se čeka da se problem pojavi (curenje krova, kvar lifta, vlaga u podrumima), potrebno je redovno vršiti provere i prepoznati potencijalne probleme pre nego što postanu ozbiljni. Loše izolovane električne instalacije, klimave ograde, žice koje vire, curenje iz vodovodnih i kanalizacionih cevi, loše održavanje sistema grejanja, zapušeni oluci i odvodi, itd, mogu da dovedu do ozbiljnih kvarova i opasnosti.

Zamena dotrajalih sijalica, saniranje polomljenih prozora, podmazivanje šarki, popravka brava, interfona i druge sitne popravke se često odlažu. Sve dok mali problem ne postane veliki, i dosta skuplji.

Posebna pažnja se mora obratiti liftovima. Uostalom, njihovo redovno servisiranje je i zakonska obaveza stambenih zajednica.

Izvor slike Khang Nguyen

6. Nepostojanje odgovorne osobe

Bez jasno definisane odgovornosti, čišćenje se često obavlja površno ili se uopšte ne zna ko treba da ga sprovodi i kontroliše. Koordinacija i organizovanje održavanja i čišćenja zgrade treba da bude zadatak upravnika zgrade, profesionalne firme, ili da se odredi stanar koji će da prati i kontroliše da li se plan dosledno sprovodi.

7. Mali budžet i neadekvatno upravljanje njime

Za održavanje zgrade potebno je obezbediti finansije. Nepravilno planiranje budžeta ili nedovoljno izdvajanje sredstava dovodi do zanemarivanja bitnih popravki i lošeg kvaliteta čišćenja. Ono se obavlja ređe, neredovno, neke površine (prozori, podrumi) se uopšte ne čiste, koriste se jeftina i nekvalitetna sredstva.

I na kraju...

Čišćenje i održavanje zgrade zahteva sistemski pristup i planiranje, redovne provere, korišćenje kvalitetnih sredstava i opreme, kao i ukljućivanje svih stanara. Greške najčešće proizlaze iz nemara, neorganizovanosti, nedostatka znanja i nezainteresovanosti. Ali treba znati da čista i održavana zgrada nije samo estetski prijatna, nego je i zdrava, bezbedna i sigurna životna sredina, koja pozitivno utiče na međuljudske odnose.

Da bi se to postiglo, jedno od najoptimalnijih rešenja za stanare je angažovanje profesionalne firme za čišćenje i održavanje zgrada. One poseduju svu potrebnu opremu i sredstva, stručan kadar, kao i jasno definisane procedure.

Kakva su vaša iskustva sa čišćenjem vaše zgrade? Svoje savete i razmišljanja, navedite u komentarima. Hvala!

Naslovna fotografija Taras Chuiko

Kako ste ocenili ovaj tekst?