Šta je apostille pečat?

Niko se naučen nije rodio, pa ne treba bežati od toga da pitamo sve što nam nije jasno. Međutim, u prirodi čoveka jeste da nastoji samostalno da pronađe određene informacije, mada je mnogo lakše upitati one koji su za to stručni. Posebno se to odnosi na one situacije u kojima se prvi put nalazimo, pa pokušavamo na različite načine da dođemo do pravih informacija. 

Tako, recimo ako vam je iz bilo kog razloga potreban prevod dokumenata na engleski jezik ili neki drugi stranic jezik, logično je da kontaktirate stručnjaka koji tu uslugu nudi. Ali je i vrlo verovatno da će vas sudski prevodilac dodatno informisati o tome na koji način funkcioniše prevod dokumenata i koje sve korake uključuje taj postupak. 
 

Prevod dokumenata 

Imajte na umu da se razlikuje način na koji se vrši prevod dokumenata i prevod, recimo nekog teksta. 
Naime, svaki dokument mora da bude pravno u potpunosti validan, tako da samo njegov prevod sa engleskog jezika na srpski, odnosno prevod sa dokumenta sa srpskog jezika na engleski ili bilo koji drugi jezik nije dovoljan. 

Naravno da su sada već svi zbunjeni, a posebno ako nisu informisani o takozvanom apostille pečatu. 

Koju ulogu sudski prevodilac ima?

Vrlo je verovatno da mnogi ne znaju čime se bavi sudski tumač za engleski jezik ili za bilo koji drugi jezik. 

A zapravo se radi o stručnjaku koji ima ključnu ulogu prilikom prevođenja bilo kog dokumenta. 

Kada jedan dokument bude preveden na neki strani jezik ili sa njega, on sa pravnog stanovišta nema nikakvu vrednost. 

Ali ako neki dokument, za koji je pre toga urađen prevod sa srpskog jezika na engleski ili prevod sa engleskog na srpski jezik ima i pečat sudskog tumača, on je zakonski važeći. Najjednostavnije bi bilo da kažemo da pečat sudskog tumača svakom prevedenom dokumentu daje validnost sa pravnog aspekta. Na taj način će ovaj stručnjak potvrditi da je sadržina tog dokumenta potpuno ista kao i u njegovom originalu. 
 

Šta je apostille pečat?

Godine 1961. je potpisana Konvencija o ukidanju potrebe legalizacije stranih dokumenata u Hagu. Upravo tada je definisan pojam apostille pečata. 
U pitanju je postupak legalizacije svih dokumenata, koja se koriste u okviru međunarodnog prava. 

Međutim pravi problem nastaje u tome što ima određenih država, koje pomenutu konvenciju nisu potpisale. A ako se prevodi sa ili na jezik, koji je u tim državama zvaničan, nema potrebe da bude na preveden dokument stavljen apostille pečat. 

Ukupno je blizu 100 država, koje su potpisale navedenu konvenciju. Upravo za dokumenta koja se na zvaničan jezik tih država ili sa njega prevode, mora da bude stavljen taj pečat. 

A kako je broj država potpisnica Haške konvencije prilično veliki, navešćemo samo neke od njih:

• Australija
• Albanija
• Belgija
• Austrija
• Bosna i Hercegovina
• Venecuela
• Grčka
• Bugarska
• Dominikanska Republika
• Estonija
• Danska
• Italija
• Kipar
• Japan
• Irska
• Litvanija
• Mađarska
• Nemačka
• Letonija
• Mauricijus
• Malta
• Novi Zeland
• Portugalija
• Norveška
• San Marino
• Poljska
• Sjedinjene Američke Države
• Turska
• Slovačka
• Finska
• Srbija
• Hrvatska
• Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske
• Slovenija
• Španija
• Crna Gora
• Češka
• Švedska
• Francuska
• Švajcarska
• Finska i druge.

A sve to ustvari podrazumeva da ako neko zahteva prevod dokumenata sa zvaničnog jezika konkretnih zemalja ili na njega, mora imati i apostille pečat. 

Kada je potrebno na dokument staviti apostille pečat?

Postoji tačno određena grupa dokumenata, za koja se zahteva apostille pečat. 

Zvanično je navedeno da ovaj pečat mora biti stavljen na sva dokumenta koja izdaju organi državnog pravosuđa jedne zemlje. 
Zatim, apostille se zahteva i za dokumenta izdata od strane sudskih organa, a primarno sudskih izvršitelja i javnog tužilaštva. 
Osim za ta dokumenta, pomenuti pečat je potrebno staviti i na sva dokumenta koja su vezana za javne knjige, zatim na ona koja izdaje javni beležnik ili ih overava. 
 

Koja su dokumenta izuzeta od overe apostille pečatom?

Ukoliko neko diplomatsko - konzularno predstavništvo bilo koje zemlje, koja je Hašku konvenciju potpisala, izda neki od pomenutih dokumenata, apostille pečat na njega ne mora biti stavljen. 
Isto tako ako su u pitanju dokumenta, koja se isključivo tiču tačno definisanog trgovinskog ili carinskog posla, nije neophodno prevod tih dokumenata overiti apostille pečatom. 
 

Ko overava dokumenta apostille pečatom?

Na području Republike Srbije apostille pečat izdaju državni službenici, zaposleni u okviru Osnovnog suda, koji je za konkretni grad nadležan. 
Na zvaničnoj web prezentaciji Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije je navedeno koji sudovi u zemlji su nadležni za overu ovim pečatom. 

Dakle, sudski prevodilac, odnosno sudski tumač za engleski jezik ili neki drugi nije nadležan za overu apostille pečatom. Ipak, ovi stručnjaci imaju sve neophodne informacije i mogu pomoći klijentima ako je potrebno. Njihova pomoć se ogleda u savetovanju vlasnika dokumenata vezano za postupak prevoda, odnosno overe apostille pečatom. 
 

Apostille pečat - dodatne informacije

Svaka zemlja potpisnica Haške konvencije ima svoja pravila, sa kojima bi trebalo da budete upoznati. 
 

Nemojte da vas iznenadi ako vam sudski prevodilac kaže da za konkretni dokument apostille pečat mora biti stavljen i na prevod i na original. 

Sledeće što je specifično za ovu overu jeste trenutak kada se taj pečat na dokument stavlja. Naime, jasno je definisano da li se apostille pečat na neki dokument mora staviti pre nego što bude urađen prevod ili posle toga. Samim tim se i razlikuje postupak obrade. 

Ako je zakonom definisano da dokument treba da bude prvo preveden, a onda i overen apostille pečatom, sudski prevodilac će tek posle toga izvršiti svoju obavezu. A neposredno pre toga prevodilac mora da prevede i sadržinu tog pečata i samog dokumenta. 

Prisutna je i drugačija opcija, koja je jednostavnija. Tada se prvo određeni dokument prevodi, a zatim ga sudski prevodilac overava. Vlasnik dokumenta tek posle toga mora da ga odnese u nadležni sud, kako bi bio overen apostille pečatom.