Trenutno stanje i predviđanja za tržište nekretnina u Evropi

Uporedo sa oporavkom evropske ekonomije nakon pandemije, počelo je da se oporavlja i raste tržište stambenih nekretnina. Zapravo, osim par meseci na samom početku lokdauna, ono nije ni stagniralo. Od 2016. godine ovo tržište beleži snažan i konstantan rast. Trend rasta je široko rasprostranjen u svim zemljama Evrope, a posebno u velikim evropskim gradovima.

Kada su u pitanju cene različitih nekretnina novogradnja je naravno skuplja od već korišćenih stanova, baš kao što su za rentiranje skuplji opremljeni stanovi od praznih. S obzirom da većina ljudi koja investira u nekretnine traži stanove u novogradnji, u ovom tekstu navešćemo statističke podatke vezane upravo za tek sagrađene stambene objekte i jedinice. Takođe, biće i reči o predviđanjima stručnjaka o tome šta nas očekuje u narednom periodu kada su u pitanju cene nekretnina.

Cene stambenih nekretnina u evropskim zemljama

Uprkos međusobno zavisnoj ekonomiji članica Evropske Unije, tržište stambenih nekretnina se različito razvija u svakoj od zemalja članica. Tako je na primer Austrija po prvi put zauzela vodeću poziciju kao najskuplja zemlja u 2020. godini, sa prosečnom cenom stanova od 4.457 EUR/ po metru kvadradnom, ispred Francuske gde je prosečna cena iznosila 4.421 EUR/m2. Prag od 4.000 EUR/m2 “preskočile” su još samo dve evropske zemlje - Nemačka i Velika Britanija, dok bi se ovoj grupi već do kraja tekuće godine mogla pridružiti i Norveška, jer je vrlo blizu te granice sa prosečnom cenom od 3.956 EUR/m2 , kaže se u izveštaju Deloitte-a iz jula 2021.

Na suprotnoj strani grafikona u 2020. godini bila je Bugarska, sa prosečnom cenom za kupovinu novog stana od 578 EUR/m2, koja je porasla za oko 5% u odnosu na prethodnu godinu. Bosna i Hercegovina je druga zemlja koja je ostala na ispod 1.000 EUR/m2 i u njoj je prosečna cena novogradnje bila 881 EUR/m2.

Kada je u pitanju Srbija, tokom drugog polugodišta 2021. godine stanovi u novogradnji prodavali su se po prosečnoj ceni od 177.740 dinara, što je oko 1.512 EUR/m2. Iz zavoda za statistiku ističu da je to povećanje od oko 7,1% u odnosu na drugo polugodište 2020. godine.

Naravno, u zavisnosti od dela zemlje u kojem su se gradili stambeni objekti i cena je varirala. Oni najjeftiniji, prema publikaciji Republičkog zavoda za statistiku, građeni su na jugu zemlje i to u Bujanovcu, gde je cena kvadratnog metra bila oko 400 EUR-a dok su najskuplji objekti podizani u Beogradu, u opštini Savski venac, i njihova prosečna cena je bila 3.205 EUR/m2.

Pored Beograda, po višim cenama izdvojile su se opštine i gradovi Čajetina (Zlatibor), Novi Sad, Vrnjačka Banja, Medijana (Niš), Zrenjanin, Kragujevac i Pančevo. Treba još napomenuti da je prosečna površina prodatih novosagrađenih stanova bila 56 m2. 

Cene zakupa stambenog prostora po gradovima

Drugi veliki segment tržišta stambenih nekretnina čini Iznajmljivanje stanova. Baš kao i kada je u pitanju prodaja nekretnina, cene se i kod rentiranja stanova razlikuju od države do države i od grada do grada. Ipak, treba napomenuti da je posao iznajmljivanja stanova bio malo manje pogođeno pandemijom nego kada je u pitanju prodaja novogradnje.

Po istom, prethodno pomenutom izveštaju Deloitte-a, na poziciji najskupljeg grada za iznajmljivanje stanova našao se Pariz sa prosečnom cenom od 28,6 EUR/m2 za mesec dana rentiranja. Zakupnine čija prosečna vrednost prelazi 20 EUR/m2  mesečno utvrđena je još samo kod dva grada - Londona (26,1 EUR/m2) i Osla (24,7 EUR/m2). Kada su u pitanju glavni gradovi centralnoevropskih zemalja, prednjači poljska prestonica Varšava sa prosečnom cenom zakupa od 15,1 EUR/m2, a iza nje su Prag (11,5 EUR/m2) i Bratislava (10,7 EUR/m2).

Logično bi bilo da su glavni gradovi najskuplji i da oni drže primat kada je u pitanju visina cene za rentiranje stambenog prostora. Međutim, u Evropi postoji nekoliko gradova koji nisu prestonice a presečna cena rentiranja u njima je veća. Tu se pre svega izdvajaju: Minhen (16,8 EUR/m2), Barselona (16,7 EUR/m2), Frankfurt (13,3 EUR/m2), Hamburg (11,2 EUR/m2) i Linc (10,0 EUR/m2).

Što se tiče srpskih gradova, statistika koju objavljuje sajt Numbeo.com (na osnovu podataka koje ostavljaju korisnici sajta) kaže da je prosečna cena iznajmljivanja stana u centralnim gradskim opštinama u Beogradu oko 450 evra, za jednoiposoban stan. Za rentiranje stana iste kvadrature na periferiji treba izdvojiti prosečno 287 evra. U nekim slučajevima ni cene garsonjera nisu puno niže. Osim Novog Sada koji ima slične cene, svi ostali gradovi u Srbiji, kada su u pitanju stanovi za izdavanje, su daleko jeftiniji.

Šta možemo da očekujemo u narednom periodu?

Sa stanovišta cena, uprkos opštoj neizvesnosti koja okružuje privredu, pre svega kada su u pitanju energenti i njihovo kontinuirano obezbeđivanje, trgovina stambenim objektima je u svim zemljama Evrope doživela bar blagi rast. Pretpostavka da je tržište nekretnina privlačno u vreme krize pokazala se tačnom, jer mnoge zemlje u svojim izveštajima navode da se odmah po prestanku karantina potražnja, pre svega za novim stanovima, jako brzo povećala. Štaviše, očekuje se da će se i u drugoj polovini 2022. godine nastaviti ovaj trend i da će to pogurati dalji rast cena nekretnina.

Stručnjaci očekuju da će evropsko tržište nekretnina za predviđeni rok od 5 godina porasti za oko 9% CAGR-a (složena godišnja stopa rasta). Što se tiče tekuće godine, očekuje se da će nekretnine i dalje biti u fokusu ulaganja. Takođe, smatra se da će se uzlazni trend nastaviti i da će biti široko rasprostranjen. Međutim, rastuća inflacija i kontinuirano pojavljivanje različitih varijanti COVID-19 virusa, kao i aktuelni sukob u Ukrajini, ostaju izazovi sa kojima će se ova grana privrede boriti, kao uostalom i većina drugih grana.

Svi podaci koje smo naveli apsolutno idu u prilog tome da će i u narednom periodu cene i trgovina nekretninama biti u porastu. Tržišna utakmica nikada nije bila jača, a faktori koji utiču na rast cena nikada brojniji. Nama ostaje da sačekamo par godina, napravimo novi presek i utvrdimo da li su stručnjaci na polju nekretnina bili u pravu ili ne.