Ugovor o delu i porezi: Kako ostati u skladu sa zakonom

Jeste li ikada razmišljali o mogućnosti angažovanja izvan uobičajenog zaposlenja koje bi moglo odgovarati vašim profesionalnim zahtevima? Postoji određeni tip ugovora koji omogućava baš to, pružajući određenu fleksibilnost konkretnim zadacima i projektima.

Iako ova prilagodljiva forma zapošljavanja nudi razne mogućnosti, postavlja se pitanje ko snosi odgovornost za plaćanje poreza i doprinosa.

Šta je ugovor o delu?

Prema Zakonu o radu, ovaj specifičan oblik ugovora naziva se ugovor o delu, čime se daje mogućnost poslodavcu da angažuje pojedinca za specifične zadatke koji ne spadaju u redovne aktivnosti kompanije. 

Ovo može uključivati različite poslove, od izrade ili popravke predmeta do izvođenja određenih fizičkih ili intelektualnih radova.

Centralna tačka ugovora o delu jeste izbegavanje klasičnog oblika zaposlenja. U suštini, osoba koja obavlja zadatke po ovom ugovoru ne prelazi u status stalnog zaposlenog u firmi ili bilo kojoj drugoj organizaciji.

Takav dogovor se zaključuje isključivo za zadatke koji nisu deo osnovne delatnosti poslodavca. Drugim rečima, takav ugovor nije namenjen za pozicije koje su bitne za svakodnevno poslovanje firme.

Koje vrste poslova pokriva ugovor o delu?

Kada je reč o vrsti poslova koje pokriva ugovor o delu, obično se radi o određenim projektima kao što su izrada ili popravka objekata, ili izvođenje određenih intelektualnih aktivnosti koje zahtevaju nezavisan rad.

Formalni aspekti ugovora o delu su takođe važni, jer zakon nalaže da se takvi ugovori nužno zaključe u pisanom obliku. Ovaj zahtev pruža dodatnu sigurnost obe strane ugovora.

Konačno, bitno je napomenuti da kada je u pitanju angažovanje u oblasti umetnosti ili kulture, ugovor o delu mora biti u skladu sa odgovarajućim kolektivnim ugovorom koji se odnosi na nezavisne umetnike i radnike u kulturi. 

Ovakav pristup osigurava poštovanje prava i različitosti onih koji doprinose ovim sektorima.

Šta ugovor o delu obuhvata?

Ugovor o delu pruža prilagodljivost u postavljanju pravila i dužnosti za sve učesnike, jer propisi ne nameću stroge zahteve po pitanju njegovog sadržaja.

Glavni elementi koji se često uključuju u ovaj tip ugovora uključuju:

• Identifikaciju naručioca (klijenta) i izvođača radova,

• Datum sklapanja sporazuma,

• Precizan opis posla koji treba obaviti, i

• Iznos novčane naknade.

Novčana naknada, kao važan deo sporazuma, obično se daje nakon završetka rada. Važno je istaći da izvođač radova nije zaposlen, zbog čega se naknada ne smatra redovnim primanjem.

Osim osnovnih komponenti, ugovor može da sadrži i dodatne informacije kao što su:

• Mesto i metod izvršenja posla,

• Obaveze naručioca kada je reč o materijalu, 

• Pravo naručioca na proveru,

• Obavezu izvođača da obavesti o eventualnim problemima, i 

• Kriterijume za prekid ugovora.

Iako rok za izvršenje radova nije obavezan, može se odrediti zavisno od složenosti posla. Drugim rečima, sporazum o delu ne sadrži unapred definisani vremenski okvir i važi dok se zadati posao ne završi.

Bitno je shvatiti da, mada neki izvođači mogu da očekuju beneficije tipične za redovne zaposlene, kao što su godišnji odmor ili bolovanje, ove pogodnosti nisu garantovane ovim tipom ugovora.

Ko je zadužen za plaćanje poreza i doprinosa u okviru ugovora o delu?

Posle detaljnog objašnjenja glavnih osobina i strukture ugovora o delu, važno je razumeti ko snosi finansijske obaveze koje iz toga proizilaze.

Ukoliko je naručilac posla preduzeće ili preduzetnik koji ima zaposlene, dužnost da se porezi i doprinosi obračunaju i plate pada na teret poslodavca. U tom slučaju, poslodavac mora da izračuna i uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, i po potrebi zdravstveno osiguranje, zajedno sa isplatom plate radniku.

Međutim, kada je naručilac posla fizičko lice koje je samostalno i ne zapošljava radnike, obaveza plaćanja poreza i doprinosa prelazi na izvođača radova.

Ovaj detalj je izuzetno važan za razmatranje prilikom dogovaranja visine naknade, jer izvođač treba da odbije iznos namenjen porezima i doprinosima iz svoje zarade i da ih samoinicijativno prijavi i uplati državi.

Kako sprečiti zloupotrebu ugovora o delu

Zloupotreba ugovora o delu može biti česta pojava u radnim odnosima. Poslodavci i oni koji zapošljavaju često koriste ove ugovore na neprimerene načine, što nije u skladu sa njihovom prvobitnom namenom. Nije retkost da se stvore fiktivni ugovori o delu za aktivnosti koje zapravo ne spadaju u opseg tih ugovora.

Pored toga, zapaža se trend mešanja ugovora o radu i ugovora o delu, čime se isti radnik angažuje na zadacima koji su zapravo deo standardnih operacija poslodavca.

Takve prakse jasno krše zakonske norme, posebno kada je rad određene osobe potreban kontinuirano, odnsno na duže staze. Međutim, sam naziv ugovora ne odražava pravu prirodu odnosa koji se njime uspostavlja. Zato je neophodno preispitati stvarnu suštinu pravnog odnosa, a ne fokusirati se samo na terminologiju.

Manipulacija kroz promenu naziva radnih mesta unutar organizacione strukture je još jedan vid zloupotrebe. Time poslodavci nastoje da sakriju stalan obim posla, izbegavajući pridržavanje zakonskim propisima.

Ovi postupci predstavljaju ozbiljne zloupotrebe ugovora o delu. Bez obzira na metodu zloupotrebe, neophodno je preduzeti adekvatne mere da se takvo ponašanje iskoreni. Svaki radnik ima pravo na pošteno ocenjivanje svog doprinosa, u skladu sa zakonom koji štiti njegova prava.

Slika: Crop businessman signing contract in office · Free Stock Photo (pexels.com)