Uticaj pandemije na srpsku ekonomiju

Uticaj pandemije na srpsku ekonomiju

 

Kada je Svetska zdravstvena organizacija proglasila COVID-19 pandemijom u martu 2020. godine, verovatno niko nije očekivao da ćemo 17 meseci kasnije još uvek biti u istoj situaciji. Kako većina zemalja nije bila pripremljena za izazov ovih razmera, došlo je do uvođenja raznih mera kao što su obavezno nošenje maski u zatvorenom prostoru i održavanje fizičke distance od drugih ljudi. Međutim, mnoge od mera su takođe primorale pojedine firme da zatvore svoja vrata kupcima. Kraće radno vreme, smanjeni broj potrošača kao i potpuno zatvaranje teško su pogodile grane privrede kao turizam i ugostiteljstvo.

Ali, šta govore podaci? Koliko je srpska ekonomija zaista stradala tokom pandemije i kako se nosila sa ovim teškim periodom u poređenju sa drugim zemljama?


Kako je pandemija pogodila svetsku ekonomiju?


Ekonomija pandemija


Kako su granice počele brzo da se zatvaraju zbog sve većeg broja zaraženih, mnoge industrije su se našle ugroženim bez ikakvog upozorenja. Najočigledniji primer je, naravno, turizam. Turističke agencije i najposećenije destinacije su već davno isplanirale svoje letnje sezone ali je skoro potpuna obustava putovanja pokvarila planove svima, ne samo u Srbiji, već širom planete. To svakako govore i veliki gubici iz 2020. godine. Prema izveštaju Konferencije Ujedinjenih nacija o trgovini i razvoju izrađenim u saradnji sa Svetskom organizacijom UN za turizam, predviđa se da bi svetski BDP mogao da izgubi preko 4.000 milijardi dolara 2020. i 2021. godine.

Ugostiteljstvo, koje ide ruku pod ruku sa turizmom u mnogim krajevima, takođe je osetilo teške posledice koronavirusa. Dok su u nekim državama restorani, kafići i hoteli bili potpuno zatvoreni, u drugim mestima mogli su da rade u smanjenim kapacitetima ili sa ograničenim radnim vremenom. Naravno, to je dovelo do velikih gubitaka kod ugostitelja širom sveta. Na primer, Sjedinjene Američke Države su u decembru 2020. godine videle gubitak od 498.000 radnih mesta u ugostiteljskom sektoru dok su samo kafići i restorani prijavili 372.000 manje zaposlenih.

Štaviše, trgovina i industrija su takođe pogođene pandemijom. Kako je Kina zatvarala fabrike da bi sprečila širenje koronavirusa, ekonomija ovog najvećeg svetskog proizvođača je doživela smanjenje od 6,8% tokom prvog tromesečja 2020. godine. Uz to, mnoge zemlje koje uvoze proizvode upravo iz Kine imale su nestašice komponenata i proizvoda, što je dovelo do otpuštanja radnika i zatvaranja firmi.


Kakav je uticaj COVID-19 imao na srpsku ekonomiju?


Što se tiče Srbije, mere protiv pandemije su dovele do pada BDP-a od 6,3% u drugom kvartalu 2020. godine. Međutim, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je u drugom tromesečju 2021. godine zabeležila rast od 13,4% u odnosu na isti period prethodne godine. To državu stavlja na treće mesto u Evropi po privrednom rastu tokom pandemije koronavirusa, posle Irske i Litvanije. Na osnovu ovih podataka, predsednik Vučić je saopštio da se očekuje porast BDP-a za celu godinu od 6,5 do 7 odsto.

Ovaj rast bruto domaćeg proizvoda od 7,5% u prvoj polovini godine je najbolji učinak od prvog polugodišta 2007. godine, kada je zabeležen rast od 7,7%.

Industrijska proizvodnja u zemlji je takođe porasla. Na primer, u aprilu je zabeležen rast od 33,9% u odnosu na april 2020. godine, a 5,8% u odnosu na prosek celokupne prethodne godine. Štaviše, direktor Republičkog zavoda za statistiku Milan Kovačević izjavio je da prerađivačka industrija takođe porasla za 10,9%, što je pravi signal rasta proizvodnje. Kovačević je dodao da su paketi mera pomoći fiskalne vlasti bile od velike koristi za brz oporavak. Podsetimo, pored pomoći koju je iskazala 2020. godine, država je podršku dala i u vidu jednog ili jednog i po minimalca u aprilu, maju i junu dok su pomoć dobili i gradski hoteli i prevoznici.

Uprkos pandemiji, prema rečima premijerke Brnabić, u Srbiji je 2020. godine registrovano 50.500 više zaposlenih nego 2019. Takođe su dostupni podaci na platformama kao što je Company Wall koji pokazuju da izuzetno mali broj firmi u stečaju ili likvidaciji.


Uticaj pandemije na ekonomiju


Turističke agencije su takođe našle način da se prilagode situaciji. Dok se međunarodna putovanja polako vraćaju i imamo ljude koji putuju na more u Crnu Goru, Hrvatsku, Grčku i Tursku, sve više je turističkih aranžmana koji nude istraživanje prelepih delova Srbije.
 

Šta možemo očekivati u budućnosti?


Iako se pandemiji još ne nazire kraj, da li zemlje počinju da se ekonomski oporavljaju?

Na primer, u SAD-u je početkom 2021. godine zaposleno 38.000 radnika u fabrikama dok je bilo i 51.000 više poslova u građevinskoj industriji. Takođe je više zaposlenih u medicini, prevozu i industrijama koje se bave trgovinom na veliko. S druge strane, iako je Kina u aprilu 2021. godine zabeležila rast od 18,3% u odnosu na isti kvartal prethodne godine, taj rast je već usporio u julu gde je zabeležen rast od 7,9% u poređenju sa 2020. godinom.

Dostupnost vakcine i mogućnost brzog testiranja polako dovodi po opuštanja mera u određenim delovima sveta. Kako životi uvek treba da su na prvom mestu, izgleda da uvođenje novih mera zbog mogućih sledećih talasa neće imati toliko posledica po svetsku a ni srpsku ekonomiju.

 

komentara (1)

  • agent
    agent

    najbolji uvid u posledice pandemije se moze videti kroz trziste nekretnina u pocetku je bilo zatisje ali kako vreme odmice trziste nekretnina pokazuje neocekivanu vitalnost i rast.

Dodajte komentar