Postoje dve vrste spoljašnje izolacije zidova: kontaktna i beskontaktna. U praksi se najčešće bira kontaktna, Demit fasada jer je brza, efikasna i pošto su skupe fasade cena ovih modela je pristupačnija za oblaganje. Ona je pogodna za manje objekte dok se velike konstrukcije oblažu beskontaktno tj. kao ventilisane fasade.

Pokazale su se kao odličan odnos cene i kvaliteta i pruža termičku izolaciju koja se oseća i tokom naših zima i tokom naših leta. Zato i jesu izbor za oblaganje i donose brojne prednosti.

Zašto je važna dobra izolacija?

Unapređenje energetske efikasnosti je jedan od ciljeva koji se ne može zamisliti bez spoljašnje izolacije zidova. Za građane to znači toplije prostorije sa manje energije.

I zaista, svako ko ima fasadnu izolaciju zna da je temperatura u prostoriji i bez grejanja daleko prijatnija nego kada ona ne postoji, a leti je temperatura unutra mnogo niža i prijatnija jer toplota ne prodire.

Globalno, smanjuje se nivo zagađenja koji se emituje za grejanje i hlađenje prostora pa se i efekat staklene bašte smanjuje i olakšava se čuvanje životne sredine.

Preko zidova se, prema istraživanju, ostvari oko 30% energetskih gubitaka što je velika stavka u svakom domaćinstvu. Kada se efekat zbroji, samo na nivou naše zemlje gubitak je veliki, a ako gledamo globalno, jasno je da se sa malim unapređenjem na svakom objektu pravi velika razlika na sveukupnom nivou.

Kod nas su zime oštre, traju po nekoliko meseci nekada i duže od 6, a grejna sezona neretko i duže. Kada se uradi izolacija zidova, prozora i vrata, krovne konstrukcije, onda se i gubici svode na minimum, a životna sredina postaje daleko čistija.

Koja fasadna izolacija je najčešće u upotrebi?

Kod nas je najzastupljeniji stiropor, stirodur i kamena vuna. Najjeftiniji je stiropor, a donosi odlične izolacione učinke pa se najčešće i koriste. Postavlja se jednostavno, lepljenjem i učvršćivanjem specijalnim mrežicama.

U zavisnosti od osnovnog modela gradnje, vrste cigala i podneblja gde se postavlja, bira se debljina stiropora pa se i povećava nivo izolacija. Osim toga, zavisi i da li se oblaže dom koji ima fasadu bez izolacije ili je neomalterisan prostor jer u prvom slučaju se može koristiti tanji nivo stiropora što pojeftinjuje cenu izolacije.

Kamena vuna je možda i jači izolator, ali zahteva određen način postavljanja pa se ređe i stavlja jer kamena vuna mora biti pravilno zatvorena i ne sme se prosipati ili dolaziti u kontakt sa vazduhom.

Nakon postavljanja izolacionih materijala na kraju se postavlja dekorativni sloj pa kompletna fasada čini i materijale za izolaciju i krajnje bojenje i završnu dekoraciju.

Koje su odlike dobre termoizolacione fasade?

Dobra fasadna izolacija mora da ima nekoliko dobrih osobina:

• Niska termoprovoljivost,
• Nisku apsorpciju vlage i vode,
• Vatronepropustnost,
• Trajnost

Prva osobina koja mora biti ispunjena je termoprovodljivost što znači da izolacione sposobnosti moraju biti visoke što je jedino prihvatljivo.

Fasada ne sme da upija vlagu i vodu i mora biti otporna kada se stavi završni sloj. Na taj način će i unutrašnji izolacioni materijali biti zaštićeni, a i fasada će biti otporna na sve vremenske prilike.

Fasada mora biti i otporna na vatru i negorljiva jer je to jedino prihvatljivo i bezbedno iako je oblaganje spoljašnje.

Takođe, fasada mora biti trajna, a za kontaktnu se kaže da bi trebalo da traje minimum 30 godina, a u praksi mnogo duže.

Dobra termoizolacija mora da zadovolji sve navedeno i samo je takva prihvatljiva i čini dobro ulaganje.

Isplativost i cena ugradnje fasade

Kada se postavlja fasada cena varira, ali ukupan iznos svakako iznosi nekoliko hiljada evra. To je velika investicija koju nije uvek lako finansirati.

Najbolje je sve materijale uzeti od istog proizvođača jer su usaglašeni i čine optimalnu kombinaciju koja treba primeniti na svaki objekat.

Cena fasade varira od mnogo faktora, a najviše od debljine stiropora koji se postavlja od 8 cm do 12 cm. Što je stiropor deblji to je i fasada skuplja, ali su i izolacioni učinci bolji.

Važno je nabaviti kvalitetne materijale jer od njih zavisi trajnost fasade, a onda kalkulisati sa cenom i troškovima.

U principu kada je u pitanju fasada cena se kreće od 5,5 €/m2 do 9 €/m2. Iako je ulaganje visoko, ono se prema računici isplati kroz nekoliko godina, maksimalno 5.

Reč je o prostoj zaradi koja će se nastaviti i kasnije kroz znatno niže račune za zagrevanje, a leti i rashlađivanje prostora. To odnosi veliku uštedu u svakom kućnom budžetu i svakome se postavljanje fasade isplati.

Vreme je da postavite izolaciju na svoje domove, ove zime i svake naredne će vam biti znatno toplije. Nabavite prave materijale, angažujte majstore i za samo par dana transformišite svoj dom. Isplatiće se!

Slike:

https://www.pexels.com/photo/28625226/

https://www.pexels.com/photo/28625227/

Kako ste ocenili ovaj tekst?